... Једног дана, док је лежао на шумском пропланку и грејао се на сунцу, Јежић је почео да машта:

        „Желим да будем паперјаст и да имам дугачак реп. Желим да ме мазе по меканим леђима, а ја да предем, предем, па да се онда окренем на леђа и да ми чешкају  стомачић!“

        Баш тада Јежић примети Лисицу како се прикрада кроз траву.

       „Е, ова Риђа ме сигурно неће чешкати по трбушчићу!“ – уплаши се Јежић, склупча се и накостреши бодље.

        А Лија се примаче бодљикавој лопти и опрезно је дотаче шапом.

   - Пуф! – поскочи лопта и убоде Лисицу...